Za posao ili izlazak. Male i velike. Sa drškama ili kaišem. Jednobojne i šarene, pletene ili kožne.
Bez obzira na veličinu, izgled, materijal od kojeg su napravljene ili namenu, tašna je nešto bez čega savremena žena ne može da zamisli svoj dan i nešto što joj je uvek pri ruci. I dok je na našem ramenu ili u ruci skoro svakodnevno, retko kad razmišljamo o tome kada je i kako došlo do toga da nam je tašna postala predmet u kojem nosimo deo svog ličnog sveta.
Hajde da zajedno otkrijemo kako se ovaj modni detalj razvijao i šta o nama govori veličina tašne, ali i način na koji je nosimo.
Istorija tašne
Iako bi nam sigurno prva pomisao bila da je tašna upravo za žene i napravljena, prvu torbu su zapravo nosili i koristili muškarci.
Potreba za torbom je stara koliko i potreba čovečanstva da u nečemu nosi neophodne stvari. Stoga ne čudi što je prva torba nastala u praistoriji. Napravljena od presavijene životinjske kože, bila je namenjena nošenju oruđa i oružja koje je muškarac nosio u lov.
U antičko doba korišćene su za nošenje ličnih stvari i novca. Postojala su dva “dizajna”: šire, prostranije torbe sa trakom koje se nose preko ramena i manje, dublje torbe koje su se vezivale vrpcom na vrhu. Prve su uglavnom nosili trgovci, pošto im je bilo potrebno više prostora za skladištenje ličnih stvari i robe, dok su druge nosile zanatlije i sveštena lica.
Kasnije je evouirala u predmet koji su muškarci koristili za sitan novac. Iako pada u zasenak s pojavom džepova, torba i dalje ostaje i muški modni detalj, ali ni približno nije zastupljena kao kod žena. Uglavnom je reč o poslovnim tašnama, rančevima ili manjim torbama u kojima se nose svakodnevno potrebne stvari poput novčanika i ključeva.
Što se tiče prve ženske torbe, veruje se da je napravljena u Mosulu (severni Irak) u 16. veku.
Kao torba koristili su se i šalteni (velike ukrasne kopče koje su se kačile o pojas), a sa kojih su visile makazice, ključevi, parfemi i jastučići za igle. Tokom 17. i 18. veka u brojnim slojevima haljina francuskog plemstva skrivalo se nekad i na desetine torbica. Zvale su se spoljašnji džepovi i bile su bogato ukrašene, ali neprimetne. Krajem 18. veka nastaju prve prave ručne torbe poznate kao reticule. Sačinjene od mekog materijala kao što su čipka i svila često su bile ukrašene vezom.
Tokom 19. i početkom 20. veka nosili su se i mufovi. Ova krznena rukavica cevastog oblika imala je unutrašnji džep u postavi, a sa obe strane su mogle da se uvuku šake do pola nadlaktice. Svoju popularnost mufovi su u tom razdoblju dugovali uverenju da u rukama ne treba ništa nositi.
U upotrebi su bile i tašnice za sitan novac i one za nošenje pribora za ručni rad, kao i tašna za pozorišni dvogled (uprkos malim dimenzijama i složenoj unutrašnjoj strukturi, bila je prilično popularna).
Tašna kakvu danas koristimo na istorijsku pozornicu stiže tri veka kasnije u odnosu na prvu koja je napravljena, odnosno u 19. veku. Razlog je pre svega emancipacija – žene sve više izlaze iz kuće i tašne su im potrebne kako bi nosile neophodne stvari sa sobom. U početku su ih nosile bogate žene, supruge bankara i činovnika, na svečanostima i u šetnjama, ali polako su postale pristupačne i ženama iz drugih slojeva društva.
Na našim prostorima krajem 19. i početakom 20. veka u modi su bile torbice sa učkurom, od veza i perli, dok je na internacionalom nivou početak 20. veka obeležio Minaudiere model torbe. To je jedna od prvih više dekorativnih nego praktičnih torbica. U Minaudiere je malo šta i moglo da stane, više je imala funkciju nakita tj. često se kombinovala uz minđuše i ogrlice.
Tokom razvoja ovog modnog detalja osim izgleda i namene, menjali su se i materijali za izradu. U početku su to bili perlice, vez, čipka, drvo i šljkoce. Kako je torba postajala i praktičan predmet, počeli su da se koriste i drugi materijali, poput kože i eko kože. Danas se, između ostalog i zbog očuvanja prirode, dizajneri odlučuju i za različite vrste plastike, reciklirani papir i ambalažu.
Tašna u modi i politici
Tašna u ruci je polako postala simbol ženske slobode i jednakosti u modernom dobu, a kada su neke žene u pitanju i više od toga.
Naime, nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer je uvek nosila torbu sa sobom i time je učinila simbolom političke moći žena u 20. veku. Šta više, zbog političkih stavova takozvane Čelične dame, od imenice handbag (ženska torba ili tašna) glagol to handbag ušao je u Oksfordski rečnik engleskog jezika. Neformalno ovaj glagol označava oštro verbalno tretiranje političkih protivnika.
Britanska kraljica Elizabeta II se ne razdvaja od svojih torbica. Osim što u njima drži naočare, koristi ih i za slanje tajnih signala svom osoblju. Kada prebaci torbicu iz jedne ruke u drugu, spremna je da okonča razgovor koji vodi. Kada je spremna da krene sa nekog događaja, svoju torbicu stavlja na sto. Ako torbu spusti na tlo, znači da želi da je spasu od nelagodnog i napornog razgovora.
Njenim stopama krenula je i vojvotkinja od Kembridža Kejt, koja sa sobim uvek nosi torbicu. Ako smatra da je previše nezgodno da se rukuje sa nekim, ona će torbicu držati ispred sebe obema rukama.
Što se mode tiče, torba je lako zauzela svoj tron među svetskim dizajnerima. Odličan primer su tri vrlo popularne tašne koje si postale i neka vrsta statusnog simbola.
Jedna od najpoznatijih svetskih tašni je “Keli” brenda Hermes. Postala je popularna kada je princeza Grejs Keli (po kojoj je i dobila ime) pokušala da njome prikrije trudnoću. Za izradu ove tašne potrebno je 18 sati.
I druga popularna tašna pripada brendu Hermes. Reč je o takozvanoj “Birkinki”. Prepoznatljiva po svom specifičnom dizajnu, tri pregrade u prednjem gornjem delu, i danas predstavlja predmet želje i bezvremeni klasik.
A tu je “Šanel 2.55”. Ova elegantna večernja torbica dobila je ime po datumu svog predstavljanja na modnoj sceni - februar 1955. Metalna traka obavijena oko kožnog kaiša je najupečatljiviji detalj ove tašne. Koko Šanel je inspiraciju našla u poratnim vojničkim torbama i uplela metalnu traku oko kože na kaiševima male ženstvene torbe. Sa zlatnom ukrasnom kopčom u obliku dva slova C, ova tašna je danas luksuzni klasik kuće Šanel i prestižni modni detalj.
Šta veličina tašne i ono što u njoj nosimomo govori o nama
Sadržaj ženske torbe je nešto što intrigira i psihologe, koji su radili brojna istraživanja na tu temu. Modna ekspertkinja Ketrin Ejsmen je čak i napisala bestseler “Kako proceniti ženu prema torbici”. Onda tvrdi da postoji 40 tipova ženske ličnosti koji se mogu svrstati u 4 kategorije:
“Minimalistkinje”
Kod ovih žena, koje Ketrin naziva i majstorima organizacije, nema nereda ni u životu, ni u torbi. U praktičnim i jednostavo dizajniranim tašnama je samo osnovno, poput ključeva, naočara, mobilnog telefona i još nekoliko neophodnih sitnica.
“Kreativke”
Velike torbe pune svega i svačega su za vrlo društvene, vesele i uvek spremne da pomognu “kreativke”. Nemojte se iznenaditi ako iz njih izvade sredstvo za uklanjanje fleka, pribor za manikir ili nešto treće što svakako ne biste baš očekivali u prosečnoj ženskoj tašni.
“Starmale”
Torbe srednje veličine pune zaista korisnih stvari rezervisane su za one žene koje autorka svrstava u kategoriju ”ništa me ne može iznenaditi”. Nisu baš kreativne, ali jesu pouzdane i stpljive.
“Brižne žene”
Bez obzira da li je tašna velika ili mala, ovaj tip žene će u njima uvek imati sve što je potrebno za “nedajbože” – lekove, flastere, rezervne čarape, punjače i slične stvari. Spremne su da pomognu i uživaju u tome da budu potrebne.
Ketrin Ejsman smatra da i veličina torbe govori o ženskom karakteru, pa tako prema njenom mišljenju pomalo egocentrične žene kojima nije potrebno ni mnogo ljudi ni mnogo stvari preferiraju male tašne.
Nesigurne žene koje ne vole iznenađenja i vole da imaju sve informacije pre donošenja odluke biraju torbe srednje veličine. Ali, autorka naglašava da ako je reč o ekstravagantnijim modelima, moguće je da imate posla sa ženama koje su otvorene za nova poznanstva i iskustva.
Široka interesovanja, želja za usavršavanjem i spremnost na promene odlikuju žene koje vole velike torbe. One su otvorene, srdačne inteligentne i svesne svojih kvaliteta. Pismo tašne su izbor odgovornih žena, okrenutih karijeri. Dobre organizatorke, prema njenom mišljenju, nose tašne koje se kače preko ramena.
A šta način nošenja tašne govori o nama
Stručnjak za govor tela Peti Vud smatra da i način na koji nosimo tašnu govori mnogo o nama.
Žene kod kojih je uvek sve na svom mestu, ambiciozne, dobro organizovane i sistematične torbu nose u ruci. Praktične žene koje baš i nemaju poverenja u druge tašnu nose preko ramena, stisnutu uz ruku.
Ako nosite torbu preko ramena, ali vam je ruka opuštena Peti tvrdi da ste spontana, bezbrižna dama sa visokim samopouzdanjem, kojoj su sloboda i funkcionalnost izuzetno važne.
Smirene žene sa jasnim ciljevima koje se lako oslobađaju tereta biraju da tašnu takođe nose preko ramena, ali tako što im je ona praktično iza leđa. One koje je nose ispred tela vrednuju funkcionalnost više od izgleda.
Torba na podlaktici otkriva ženu kojoj je važan materijalni i socijalni status, dok se žene koje tašnu nose ispred tela, sa oba dlana smatraju stidljivim. Torba na leđima znači da ste samostalni, odgovorni i brižni.
Bez obzira na veličinu, sadržaj i način nošenja, za kraj možemo da zaključimo da je ljubav prema tašnama zajednička većini žena. Ukoliko ste baš zaljubljenica u tašne, a put vas nanese u Amsterdam ili Seul, obavezno posetite muzeje posvećene isključivom ovom predmetu.
A ako je ovolika priča o jednom od omiljenih ženskih modnih detalja u vama probudila želju da dopunite kolekciju još jednom tašnom, učlanite se u naš Club Live 100 i ostvarite do 15% prilikom kupovine u prodavnicama Carpisa. Tamo ćete sigurno pronaći svoj novi omiljeni modni dodatak.
